Argumenti u vezi sa smanjenjem androgenih receptora

Profesionalni sportisti i bodibilderi koji vole da koriste steroide kao način poboljšanja njihove igre i povećanja mišićne mase su verovatno upoznati sa time kako steroidi deluju. Osobe koje puno vole steroide, čitaju dosta o njima kako bi saznali prave mere za korištenje steroida pravilno i za dobijanje boljih rezultata. Zbog toga širenje lažnih i nesonovanih informacija može biti veoma štetno. Jedan primer takvih informacija jeste tvrdnja da androgeni receptori imaju tendenciju da se umanje ako počenete da korsitite veće doze steroida. Ova hipoteza je opovrgnuta u praksi ali je problematična u domenu teorije. Ipak, sa ciljem da se objasni zašto ova teorija nije tačna, moramo da obratimo pažnju na pojedine učestale argumenete koji se koriste da bi to dokazali.

Argumenti u popularnoj literaturi

Prvo, moramo obratiti pažnju na neke od uobičajenih zabluda koje se nalaze u popularnoj literaturi zato što ovo čita dosta ljudi i to često uzimaju zdravo za govoto.

Jedan od argumenta kaže da su korisnici anabolika povećali nivo androgena, ali imali su vrlo malo testestoronskih receptora u mišićima. Paradoks za prirodne bodibildere jeste činjenica da oni imaju mnogo receptora ali nemaju dovoljnu količinu testosterona.

Ovaj argument nije jednostavno dokaziv jer ne postoje studije u literaturi koje to dokazuju. Gore pomenuta izjava je samo tvrdnja i prema tome ne može se prihvatiti kao dokaz da upotreba dovodi do smanjenja androgenih receptora kod sportista.

Drugi argument glasi ovako: Osobe koje koriste anabolike imaju više androgena nego što im je potrebno, tako da bi njihov plan treniranja trebalo da se fokusira na ponovno otvaranje testosteronskih receptora.

Ovaj argument odnosi se na pitanje senzitiviteta, a ne regulacije. Ova tvrdnja takođe nije podržana. Korisnici anaboličkih steroida pronalaze korisne i delotvornije povećane doze androgena. Naprednim korisnicima takođe može biti potrebno sve što koriste samo da bi održali svoju normalnu mišićnu masu kako bi dodali još mase. Argument o ponovnom otvaranju receptora je zbunjujući jer se receptori nisu zatvorili. U naučnoj literaturi, ne postoje indicije da se receptori mogu zatvoriti pod bilo kakvim okolnostima ili da postoji lek za treatiranje ovog potpuno nepoznatog stanja.

Takođe, postoji i izjava koja kaže da prvi ciklus steroida uvek daje najbolje rezultate zato ukoliko nastavite da koristite steroide nedostajaće vam testosterona ili receptora.

Takvo obrazloženje da prvi ciklus steroida daje najvidljivije rezultate je tačno, ali ne zbog razloga koji mu se često dodaju. Tačnije, kada ciklus počne kod niže mišićne telesne težine tada će efekti na telo biti veći. Do ovoga dolazi verovatno što ste bliže početnoj tački nepripremljeni a što olakšava proces dobijanja mišića. Sa ciljem dokazivanje ove logike hajde da zamislimo osobu koja je postigla veliki napredak za nekoliko godina treniranja bez korištenja steroida ili bez bilo kojih suplemenata za vežbanje. Onda, ova osoba se odlučuje da isproba steroide i on dobija na veličini mišića uz nekoliko steroidnih ciklusa. Posle toga, odlučuje se da ne trenira na duži vremenski period i vraća se gotovo na prvobitno stanje. Ako nastavi da koristi steroide i da trenira, njegova rutina će dati bolje efekte nego prvi steroidni ciklus. Jer su njegovi prvi steroidni ciklusi bili u vreme kada je on već imao veliku mišićnu masu, steroidi bi bili manje delotvorniji nego kada je ponovo krenuo od nule. Ne postoji unutrašnji brojač unutar mišićnih ćelija koje bi brojao koliko ciklusa je jedna osoba prošla. Ovo ne dokazuje povećanje, ali predstavlja jak dokaz nasuprot stalnog opadanja koje bi se pojavilo kada bi teorija o prednostima iz prvog ciklusa bila tačna. Ipak, ovaj primer pokazuje da to ne može biti tačno i takvo obrazloženje ne može podupreti teoriju o smanjenju (opadanju). Ono što je tačno jeste činjenica da što su veći dobici koje je osoba već napravila, utoliko su teži naredni dobici. Ipak, ovo je uvek tačno da li vi koristili steroide ili trenirali bez ijednog suplementa.

Prema tome, možemo zaključiti da teorija koja objašnjava učinkovitost „prvog ciklusa“ ne može objasniti ništa što je u vezi sa regulacijom receptora. Regulacija je kratkoročna pojava koja funkcioniše na vremenskoj skali sati i dana. Kako pojedini autori zastupaju ovu teoriju, kada bi regulacija bila stalna ili dugoročna, ili ako se steroidi nisu koristili duže vreme, onda bi osoba morala da se vrati na „manje stanje“ koje je verovatno ranije bilo postignuto na prirodan način uprkos konstantnom treniranju. To bi bila posledica toga zato što je osoba imala manje ativnih receptora jer su većina njih bili oštećeni u toku prvog ciklusa. Prema tome, ovo ne može biti tačno i nijedna nauka ne može podržati ove tvrdnje.

U mnogim člancima i na mnogim forumima koji su dostupni na internetu, možete naići na tvrdnje kao što su te da se nivo androgena kod bodibildera uvećava tako i nivoi testosteronskih receptora u mišićima. U ovim člancima, za testosteron se kaže da je u stanju da poveća svoje receptore u mišićima. Logički, što više testosteronskih receptora imate to će biti više anaboličkih testosterona. Rezultat gore pomenutog obrazloženja je takav da daje pravo na svako preuveličavanje.

Ova teorija je takođe sasvim nelogična. Ako je takav argument bio tačan, npr. nekativne osobe koje koriste steroide za poboljšanje kognitivnih veština i pamćenja bile bi ogromne. Dodatni testosteron u organizmu bi povećao količinu testosteronskih receptora. Zbog toga, anabolički efekat testosterona bi postao znatno jači. U praksi, osobe koje ne treniraju a koriste steroide u druge svrhe imaju veoma ograničen rast mišića. Brzo postaju imuni na efekat anaboličkog testosterona. Ovaj primer iz stvarnog života ne može potvrditi povećanje receptora iz opravdanih razloga.

Pre svega, niko nije naveo da bodibilderu koji noristi steroide nije potreban trening podizanja tegova. Dokazano je da trening izdržljivosti povećava receptore i takođe potpomaže rast na druge načine. S toga, logično je da osobe koje vode neaktivan život ne dobijaju toliko na mišićnoj masi kao osobe koje redovno treniraju. Kada se sesteroidi koriste samostalno, bez vežbanja, neće dati rezultat mišićavog bodibildera što predstavlja argument koji ne dokazuje ništa s obzirom na to kako se androgeni receptor reguliše. Takođe, koncept da bi povećanje moglo postojati samo kao nekontrolisana uspravna spirala jeste potpuno netačan. S toga, za bilo koji dati nivo hormona postojaće dati nivo receptora.

Ne postoji sistem povratne informacije pomoću kojeg bi ovo dovelo do još većeg nivoa hormona a što bi za uzvrat dovelo do višeg nivoa receptora. Ustvari, postoji negativna povratna informacija, pošto bi povećanje androgenih receptora u hipotalamusu i hipofizi prouzokovalo inhibiciju proizvodnje luteinskog hormona (LH) kao i folikulostimulirajućeg hormona (FSH), a onda i određeno smanjenje proizvodnje androgena.

Takođe, pojedini autori tvrde da su najveći korisnici steroida bodibilderi, prema tome u ovim slučajevima može se primetiti povećanje androgenih receptora. Androgeni bi uzrokovali umnožavanje svojih receptora i znatno bi postali moćniji kako bi vreme prolazilo.

Ipak, ako su se androgeni receptori zaista povećali na taj onačin onda bi korisnici steroida imali svoje najbolje rezultate kako bi vreme prolazilo, a što znači da je to na kraju ciklusa, ne na početku. Profesionalni bodibilderi, koji su imali mnogo steroidnih ciklusa, dobili bi daleko bolje rezultate iz svojih ciklusa nego osobe koje koriste steroide po prvi put, a što nije tačno.

Ne postoji razlog da se veruje da povećanje postaje moćnije kako vreme prolazi. Kontrolisanje regulacije je veoma brzo. Teorija da aktivnost receptora može da se meri dobicima je potpuno netačna. Funkcija aktiviranog androgenog receptora nije da vam donosi mišićne dobitke same po sebi, ali u stvari da poboljša proteinsku sintezu. Ovo će samo dovesti do dobitaka ako je mišićni katabolizam manji od anabolizma. Kako mišićna masa postaje veća tako se i katabolizam uvećava. U jednom trenutku, pod nekim hormonalnim stimulusom i stimulacijom za vežbanje, postiže se ravnoteža i nema više mišićnih dobitaka. Sa visokom dozom steroida, tačka ravnoteže je na daleko većoj mišićnoj masi nego da su nivoi androgena na normalnom nivou.

Tvrdnja da steroidi nemaju više dejstva kod profesionalnih bodibildera zato što su povećali svoje doze ne može biti tačna. Čak i nakon nekoliko ciklusa i uzimanja velikih doza steroida, i već mišićavog izgleda, još uvek možete imati mišićne dobitke ali rezultate nećete primetiti brzo kao u prvom ciklusu i sa veoma neznatnom mišićnom masom.

Umerene doze steroida, čak iako su dovoljne da zaokupe receptore, ne mogu vam dati nikakve rezultate koje možete postići sa većim dozama steroida. Pošto postoji ograničeni broj androgenih receptora koji su čak zauzeti i u umerenim i manjim doazama, bolji rezultati ne mogu biti efekat veće zauzetosti kod većih doza.

Još jedna netačna teorija navodi da ako koristite određene doze duži vremenski period, moraćete da ih povećate kako bi se nadoknadio gubitak potencije.

U praksi, profesionalni bodibilderi ne počinju da gube mišićnu masu ako nastave da koriste iste doze. Ova teorija greši zato što meša usporavnje ili prestanak mišićnih dobitaka sa prestankom efekata. U stvari, trebalo bi da uzmemo u obzir mišićni nivo koji možemo postići treniranjem bez suplemenata i nivoe koji se mogu postići uzimanjem steroida a koji su znatno veći. Jednom kada postignemo ili budemo blizu mogućih nivo bez rutine sumplemenata koje koristimo, mišićni dobici se usporavaju ili prestaju potpuno. Pored toga, čak i ako telo nije postiglo veću masu to je moguće uraditi sa datom dozom steroida a što je teže iz mnogih razloga za telo kako bi nastavilo da se razvija nakon što se znatno razvilo. Potrebno mu je neko vreme da se odmori pre nego što počene da se razvija ponovo. Ova pojava se očekuje kod osoba koje koriste steroide i kod osoba koje nikada nisu koristile suplemente. Na taj način naš organizam jednostavno funkcioniše. Autori koji tvrde da opadanje androgenih receptora počinje nakon prvog ciklusa, moraju takođe verovati da se opadanje androgenih receptora dešava čak i bez korištenja sumplemenata pošto se mišićni dobici usporavaju posle nekoliko meseci prirodnog treninga.

Druga očigledno netačna teorija tvrdi da se povećanje androgena dešava u svim mišićnim ćelijama u našem organizmu a ne samo u mišićima podložnim vežbi.

Nije potrebno da budete naučnik kako bi znali da ovo nije tačno. Zamislite da je ova teroija bila tačna. Ako ne volite da radite vežbe za noge, jednostavno to možete izbeći, uzmite svoju dozu steroida i radite vežbe za ruke. Vaš nožni mišić bi izgledao savršeno oblikovan zato što ste odradili trening za bicepse. Nažalost, steroidi ne deluju na ovaj način i ovu teroiju su naučnici opovrgnuli kao i lično iskustvo bodibildera. Vežbanje uz upotrebu anaboličko-androgenih steroida je potrebno za oblikovanje tela izvan granica prirodnog treninga. Upotreba samih steroida nije dovoljna. Ako steroidi deluju bez vežbanja, onda bi samo bilo potrebno da uzmete steroide dok gledate TV i vaši mišići će postati sve veći i veći svakog dana.

Još jedna poznata tvrdnja koja uvera da se učinkovitost steroida gubi jednostavno zato što određeno vremeski period prolazi ovako, mišić se bori sa viškom i imunizuje se protiv androgena što predstavlja glavni razlog zašto steroidi postaju manje delotvorni vremenom.

Tvrdnja da organizam imunizuje sebe protiv androgena je netačan stav sa naučne i medicinkse tačke gledišta. Pošto se takva tvrdnja ne može dokazati u praksi ni prema činjenicama, mora se odbaciti kao jedna od neosnovanih teorija koje se pojavljuju u poznatim časopisima i na poznatim blogovima.

Rezime

Ako čitate o upotrebi steroida na internetu, naići ćete na mnoge teorije i tvrdnje koje su netačne. Mnogi od njih će tvrditi da androgeni receptori, koji su veoma važni za preradu steroida, jednostavno opadaju kako vreme prolazi. Na osnovu ovih teorija, ovaj proces dovodi do gubitka delotvornosti steroida, usporavanja ili potpunog zaustavljanja mišićnih dobitaka nakon izvesnog vremena. Na sreću, ovo nije način na koji steroidi deluju. Mišićni dobici se usporvaju ali zato što postoji granica onoga što možete postići sa određenom vrstom vežbe i dozama steroida. Veće doze steroida ne poruzrokuju pad i neophodni su za dobijanje neprirodne mišićne mase koju bodibilderi imaju.